Tag: pisanje

PIŠETE LI VI NEŠTO?

Ništa me do mog razumevanja ne čini tako prelepim.

jedan

Ljudi koji uspeju ponešto da uštede obično sakrivaju od sebe novac koji nemaju na mesta za koja ne znaju, i tako se, kasnije, i nađe dovoljno da se o putovanju razmisli, a ne samo da se na njega posmisli i zaboravi.  

Jedan je od tih, i zato mu je drago kada najzad uspe da nasamari rasipnika u sebi. Iako su mu let i soba plaćeni, a tu je i pretpostavka da će dobiti nešto novca sa strane, drago mu je što neće morati da bude u grču i jede samo donere i salvete.

To je, između ostalog, prvi put da putuje negde poslom, a društvo će mu, silom prilika, praviti pisac, stari prijatelj njegovog šefa, koji je želeo da posao bude završen na najbrži i najbolji mogući način, uz dopuštenje i blagoslov da ostane u Pragu nekoliko dana i odmori se.

Prihvatio je (tako nešto se uglavnom odbija samo u slučaju gripa ili ludila), a ponudu razumeo kao kompenzaciju za to što posao neće obaviti sam; dečak na službenom putu.

Continue reading “PIŠETE LI VI NEŠTO?” →

BUKE

I Tantal uze grožđe, i napi se vode,
u tom svetu gde je sve oprošteno.

jedan

Sprema se da krene tražeći po stanu sve one sitnice bez kojih se ne polazi. Ponavlja u sebi ključevi, telefon, pare nekoliko puta poput mantre i gasi televizor. Po ko zna koji put, shvata da je upravo preterano jak televizijski glas ono što ga je sve vreme dekoncentrisalo i činilo nervoznim. Kao da je morao da se takmiči celo pre podne u svom stanu, prilagođavajući se tom glasu i radeći sve svoje paralelno sa njim, umesto da ga jednostavno isključi. Čovek ponekad ima problem da se seti da ima moć nad predmetima koji ga okružuju.  

Pošto je proverio da li je sve ugašeno, uputio se ka očevom stanu gde je trebalo da ručaju. To je bila nekakva rutina, a istovremeno sve osim toga. Obojica su voleli da pojedu nešto fino, da spreme jedan drugom ramstek, sote ili tripice, dokažu ko je bolji u pripremi tatarskog bifteka, ko je ispratio više aktuelnih soseva i kulinarskih kombinacija, ko zna da razlikuje radič od endivije, a ko u sebi zapravo nosi besprekorno očuvani atavizam predaka-lovaca i uzgred savršeno zna koliko je minuta potrebno da bi šnicla bila taman toliko pečena da odgovara potrebama evropskog organizma, i taman toliko sirova da razgali varvarska nepca.

Continue reading “BUKE” →