Sreća je dozvoljena, ako smeš da je uzmeš.

jedan

Ludaka smo prvi put videli tog jutra u Vologdi. Prethodnih dana, bili smo u Moskvi, i kada smo se zasitili svega što je trebalo videti, proći i iskusiti, zaputili smo se na sever, preko Jaroslavlja do Vologde. Železnička stanica nalazi se nadomak trga Babuškina, na kome smo popili kafu, umorni od puta i najviše od svega, permanentne obaveze prema našim stvarima, koje smo morali svuda da nosimo sa sobom, a najradije bi ih negde kao-slučajno zaboravili, da nismo bili svesni da će nam te iste stvari, koje smo toliko mrzeli, zatrebati za koji čas, ako ne danas, onda sutra, kada košulje počnu da menjaju miris i kada treba promeniti veš, čarape i obrijati bradu koja počinje da smeta. Kao i većina drugih stvari, i kofer je dobar sluga ali zao gospodar.