jedan

U sobi sa teškim drvenim šalonama na prozorima, koje sramežljivo propuštaju tek poneki zrak sunca, čovek od tridesetak godina pažljivo pakuje stvari u kofer, strpljivo i precizno polažući već složene majice preko nečega što u isti mah želi da zaštiti i sakrije. Protrlja još uvek pospano lice obema rukama, prođe rukom kroz kosu, namesti džemper i tiho se uputi ka vratima, bacajući poslednji pogled ka krevetu na kome jedna žena leži na boku, njemu okrenuta leđima, a licem prema prozoru. Delovalo je kao da ne diše, međutim, samo je čvrsto spavala i sanjala o nečemu čega se ujutru verovatno neće sećati. Može se reći da je sinoć puno popila, da bi potom razvezala haljinu – jednu od onih koje žene, već dobro naviknute, skidaju sa lakoćom, a muškarci uz malo muke, a nakon nje i jezik. Sve se odigralo veoma brzo, i još brže privelo kraju. Potom su za nju usledili snovi, a za njega noć ispunjena iščekivanjem da se razdani, kako bi što pre krenuo. Sa prvim zracima sunca, bešumno je napustio sobu. 

Continue reading “OBEŠENJAK” →